A sad ostaje vjera, ufanje, ljubav, ovo troje, ali je najveća među njima ljubav.

NASLOVNICA, ŽIVOT CRKVE

Oprostite, časne sestre, koje radite k’o mazge, a mi ubiremo hvalu

Svećenik Krešimir Josip Bahmec, karmelićanin koji se trenutno nalazi u Rimu, na Facebooku je objavio status u kojem je kao klerik zamolio oprost od različitih skupina unutar Crkve koje su, kako kaže, “popljuvane”, “ponižavane”, “osuđene bez suda”. “

Oprostite mi što idemo za svojim, a ne vašim potrebama… Što naši planovi nisu vaši… Što smo klerikalni… I što već 56 godina od završetka Sabora ne vidimo potrebu za vama…”, napisao je između ostalog Bahmec, a njegov cijeli status pročitajte u nastavku.

 

Opis fotografije nije dostupan.

Tražim oprost od manjine…
Jedne istinske i prave…
Od diskriminiranih…
Popljuvanih…
Poniženih…
Osuđenih bez suda…
Od onih koje nitko ne brani…
I nitko ne traži oprost…

Ne tražim oprost od onih na Bliskom istoku…
Niti na Dalekom…
Niti od onih manjina u Africi…
Kojima se ubija život…
I pravo na rad…
Na slobodu…
Vjeru i razum…
Jer to samo Boga mogu moliti…
Već tražim oprost od onih kojima se duša satire i gnječi…
U svijetu lažne slobode i pravde…

Tražim od Boga i od vas oprost…
Najveća manjino od svih manjina…
Manjina koju je poželjno pljuvati…
Jedino vas…
I natjecati se tko će vas više…
Vas ponižavati…
Tko će vas se bolje i perfidnije odreći…
I optuživati…
I za ono što ne mislite…

Zar ima još takve manjine kao što ste vi?…
Jer itko od vas traži oprost?
Misli li tko na vas?

Kao redovnik i svećenik…
Najmanji od sviju…
I zadnji koji bi se trebao usuditi…
U oči vas pogledati…
Moram, jer ‘ko će…
Moliti vas za oprost…
Makar će i mene osuditi…
Ne vi, naravno…

Oprostite mi, molim vas…
Jer nismo svjedoci…
Niti pastiri kakve zaslužujete…
Jer nismo sveti…
Ni ponizni…
Ni skromni…
Ni siromašni, kao vi, narode moj…

Oprostite mi što idemo za svojim, a ne vašim potrebama…
Što naši planovi nisu vaši…
Što smo klerikalni…
I što već 56 godina od završetka Sabora…
Ne vidimo potrebu za vama…
Kakvu nam je Crkva naložila…
A znamo da smo bez vas ništa…
Niti da možemo bez vas…
Išta…

Može biti slika sljedećeg: 5 ljudi i ljudi stoje

Oprostite mi što smo grešni i licemjerni…
Što nam djela nisu u skladu s riječima…
Što sebe, a ne Isusa, propovijedamo i hvalimo…
Što volimo hvalu i pozdrave na trgovima…
Što se držimo duhovnima, a proždiremo jedni druge…
Cijedimo komarca, a gutamo devu…

Molim vas, kao Boga predragoga, oprostite mi…
Najveća od sviju manjina…
Grijeh je moj…
Što vas ne volimo koliko zaslužujete…
Što ne ginemo i ne riskiramo sve za vas…
I život, i progon, i osudu i brata i svijeta…
Jer ako itko vrijedi u Crkvi…
To ste vi, crkvo malena, vjerna, sveta…

Oprostite mi što smo laikofobi…
Što nismo proroci…
Nego kukavice i ziheraši, karijeristi…
Slatkorječivi i zaboravni na Isusove riječi…
Jer su nam preteške…
Iako je baš nas izabrao da svjedočimo za Njega…
A skrili smo se…

Oprostite…
Što vam ne dopuštamo da upoznate svoju vrijednost…
I moć nad zlom…
Što vam ne govorimo koliko ste dobri i sveti…
I koliko nam značite…
Što imamo vremena za sponzore i političare…
Jer tko će platiti fasadu ili obnovu kapelice…
Iako će te je na kraju vi potpuno isplatiti…
Vašim znojem i odricanjem…
Jer, više nas je strah vidljive od nevidljive neimaštine…

Oprostite mi što se smijemo od uha do uha
Kada pričamo s lijepom ženom…
A od baka koje su srce crkve…
Bježimo jer imamo puno posla…
Što primamo pomoć, a nerazborito trošimo…
Oprostite nam što vas ne zaslužujemo…
Što vas diskriminiramo…

Oprostite mi, časne sestre, najprije, koje radite ko mazge… i molite mnogo više nego itko…
A mi svećenici ubiremo hvalu…
A vas ponižavamo…
Iako će vaša nagrada na nebesima
Biti neviđena i prevelika…

Oprostite mi braćo redovnici što nama svećenicima… Omogućujete da se bavimo duhovnim…
Iako to nismo niti dajemo dovoljno narodu Božjem…
Jer smo jako zauzeti…
Svojim projektima i hobijima…

Oprostite mi tihi i mirni svećenici…
Koji ste izgradili Crkvu…
Koju mi mlađi ne njegujemo…
Misleći da znamo bolje od vas…
I što ne tražimo od vas savjeta…
I ne slušamo vas…
Oprostite mi, manjino sveta…
Što nisam svet kao vi…

Još samo jedno vas molim…
Molite za mene da budem kao vi…
Popljuvan…
Odbačen…
Diskriminiran…
Ponižen…
Oklevetan i prevaren…
Želim biti kao vi…

Jer u vama vidim Boga živoga…
Boga kako spašava svijet…
Unatoč svemu…
I svim fobijama…
Katolikofobijama…
Istinofobijama…
Bogofobijama…

Budite malo stado..
Kakvo jeste..
Znak ste veliki iako ste najmanji..
U očima svijeta..
A najveći u Božjim..
A to je najvažnije..

Oprostite, molim vas!…
Najugroženija…
I najmanja od svih manjina…
Ne zaboravite da je Crkva najveća bila…
Kada je bila progonjena…
I izdana…
Iznutra…

Volim vas, jako vas volim, silno vas volim…
I molim, oprostite mi…
Jer znam da bez vašeg oprosta…
Boga neću vidjeti…
A želio bih…
I molite za mene i takve kao ja..
Za svijet.

https://www.facebook.com/merkat.mail?fref=nf

bitno.net

 

PIŠITE SVOJE MOLITVE I KOMENTARE

%d blogeri kao ovaj: